новости од светот
Можда никада више брига за здравље није била израженија него у ово наше време. И опет, никада више болести. Људи све више “инвестирају“ у своје здравље трошећи велике суме новца, а опет, само им једно не пада на памет – начин живота. Предајемо се науци и “научницима“ да нас кроз живот воде и не сањајући да је Онај који је Пут, Истина и Живот, истовремено и савршено здравље.
Здравље се у светоотачком учењу посматра као највећи дар Божији. Осим тога, физичка (телесна) срећа никада није била подвижницима светости основни циљ, већ је служила само као средство помоћу којег су пловили животним морем спасења.
Већа пажња се увек поклањала здрављу душе, а не тела. „Каква је корист имати здраво тело, а душу болесну и немоћну“ – писао је св. Тихон Задонски.
Посебно су током 80-тих година у манастир довођени ђавоимани људи да би им отац Јаков прочитао заклињање (егзорцизам) и лобањом преподобног Давида начинио над њима знак крста. На дан 13. септембра 1987. демон је почео да мучи двадесетдвогодишњег младића, Јоргоса Л. Његово стање је из дана у дан постајало све лошије. У октобру су мајка и брат довели Јоргоса у манастир, преклињући оца Јакова да се помоли за њега и да прочита егзорцизам (заклињање). Непосредно пре него што ће ући у цркву, демон је почео страховито да реагује.
У Ћелијама су ме, као студента, примали онако како је отац Јустин,док је
био међу Србима, примао младе – са највећим поштовањем и љубављу.
Прилазили су, мати игуманија и сестре, душама младих по
светојустиновском завету – „на голубијим ногама“. Била је нека зима,
почетком потоње деценијепрошлог века, када сам од игуманије Гликерије
добио на дар књигу аввину„Достојевски о Европи и Слоевнству“, и пешке
кренувши за Ваљево, читао је, док је падао снег. Памтим, како да не
памтим, нежност пахуља које влаже листове са неком старинском,
предратном ћирилицом, а из њих огањ речи, светојустиновских, о Европи и
злу западном, о Великом Инквизитору, о папизму горем од атеизма, јер
проповеда унакаженог Христа, али и о красоти Цркве од Истока, о тајни
Аљоше и старца Зосиме, о свему о чему је млада душа, задивљена истином
православне вере, могла само да се пита.