Драгослав Бокан – Православље је ЧУДОТВОРНИ МАЧ

 
Драгослав Бокан – Православље је ЧУДОТВОРНИ МАЧ
Објављено мај 6, 2014    

Не знам просто којим речима да опишем лепоту и важност слављења Бога, не само молитвом и паљењем „надоносних“ и „срећетражитељских“ воштаница.

Код нас чак и многи од оних који су пре две недеље узвикивали у глас „Христос васкрсе!“ (или одговарали са „Ваистину васкрсе!) са сажаљивим смешком неверице дочекују сваку причу О РЕАЛНОСТИ ЧУДА, О БЕЗГРЕШНОМ ХРИСТОВОМ ЗАЧЕЋУ, О ВАСКРСЕЊУ ИЗ МРТВИХ (које само на речима „признају“), О ЗАГРОБНОМ ЖИВОТУ, О СТРАШНОМ СУДУ, О РАЈУ И ПАКЛУ, О АНЂЕЛИМА ЧУВАРИМА И ПОДНЕБЕСНИМ СИЛАМА, О ОДБРАНИ И ГУБЉЕЊУ ДУШЕ… и толиким другим стварима из уобичајеног репертоара (заиста) хришћанског погледа на свет.

Тобожње „прихватање“ хришћанства као своје прокламоване вероисповести, а без стварног и искреног веровања у саме основе сопствене вере је овде толико узело маха, да се код многих губи сваки смисао тог и таквог њиховог „православља“.

Као да је за многе вера само сентиментална декорација, леп украс за њихово суштинско неверовање у ма шта логичким путем „необјашњиво“ и рационално гледано – „немогуће“.

Све је већи број тих атеистичких, а „про-православних“ полутана, за које је хришћанство само практични начин за (привремено) смањење страха од смрти и једва закамуфлирани облик „празноверја“ модерног човека (најчешће неверника, који у ствари не верује у оно чему наводно „припада“).

Такви уз православље често додају и прстохват хороскопско-астролошких зачина, обавезног избегавања црне мачке (да им не пређе пут), „кобних мердевина“ прислоњених на зид и хотелске собе „број тринаест“.
На своју сопствену несрећу, ови религијско-празноверни „духовни мелези“ унапред одбијају да осете пуни смисао и сву лепоту истинског православља. Самоубилачки, држе у шупи „ролс-ројса“ непроцењиве вредности, никада не схвативши шта имају на располагању. Тврдоглаво одбијају да отворе полицу са лековима који могу да им спасу живот и излече их од свих оних болести које их свакодневно притискају и због којих стално кукају и уздишу. Попут идиота, не ваде из забрављене фиоке лото-листић који им доноси главну премију и добитак са свих седам погодака.

Не пристају на оно што стално речима зазивају.
Одбијају да поверују у оно што им највише (и једино) треба.
Дуре се као незрела деца, одбијајући спасење и вечни живот.

Православље је ЧУДОТВОРНИ МАЧ што сече и онај најзапетљанији („Гордијев“) чвор, који нико, одавно већ, не може да размрси и распетља. То је наша највећа и најистинитија УТЕХА, наш прави и неразрушиви ЗАЈЕДНИЧКИ ДОМ, једина стварно РЕАЛНА ПЕРСПЕКТИВА ЖИВОТА КОЈИ ТО ЗАИСТА ЈЕСТЕ (и који се не прекида тренутком наше физичке смрти).

Пробајте зато – док још увек можете – да се одупрете свим наопаким учењима, злобним предрасудама и псеудо-“научном“ цинизму којима је испуњено наше распало екс-титоистичко друштво и овдашња (подједнако надобудна и испразна) екс-yу „култура“.

Покушајте да поверујете својим великим прецима и мудрим претходницима који нису знали за (људском оку невидљиву) струју, али су зато имали савршено чуло за духовни (подједнако невидљиви и једнако стварни) свет.

Браћо и сестре, драги моји, имамо на располагању највеличанственије учење свих људских времена, нешто узвишено и спасоносно – што нас учи како смо, сви, истински племићи (Божијег порекла и особина) због којих је лично Божији син претрпео и затим, за нас и само због нас – ПОБЕДИО СМРТ.

И ми се, да човек не поверује, својевољно исписујемо из овог раскошног царства утехе и надљудског „ганућа“, бирајући да, као преплашени, грешни и слаби створови некако „преживимо у времену“, а не да живимо (у рајској сладости) у вечности.

Каква непоправљива грешка, која ће многе међу нама коштати спасења, вечног спокоја и „(заиста) срећног краја“!
То је ужасна цена оваквог духовног слепила и кобне неверице.

Зато, пробајте, за почетак, да вам не буде смешно кад људи крај вас почну да са одушевљењем говоре о васкрсењу и Божјим чудима. Да вам не би касније пресео тај смех (и да се Непоменик, који вас на све то и наводи, не би, по ко зна који пут до сада, задњи смејао).

извор: www.facebook.com/dragoslav.bokan/posts/10152371986099144:0

Преземено од; http://istokpravoslavni.org/rs/?p=7680#more-7680