Сајт „Борба за веру“ решио је да објави једно писмо Светог Јустина Ћелијског Светом Архијерејском Синоду, а поводом једне сплетке путем анонимне дописнице. Отац Јустин је показао како је тужно и јадно бављење анонимним дописницама разних сплеткароша у доба кад СПЦ тоне у трагедију и несрећу екуменизма. Тако је и данас – бављење анонимним песмицама, уместо насушних тема, какве су екуменизам и литургијска реформа. Зато, читајмо оца Јустина и размишљајмо о томе!
+++
Повод:
Његовом Преосвештенству Господину Јовану
Епископу Шабачко-ваљевском - Шабац
Ваше Преосвештенство,
Вашим актом Ебр.681, од 28. октобра 1970, Ви ми достављате необичан, и у основи апокалиптички, акт Светог Архијерејског Синода Бр. 3485/зап. 663, од 16. октобра 1970, који гласи:
Свети Архијерејски Синод
Српске Православне Цркве
бp. 3485/зап.663
16. oктoбpa 1970. године
Београд
Ваше Преосвештенство,
Његова Светост Патријарх Српски Г. Герман у седници Светог Архијерејског Синода одржаној 16. октобра ове (1970) године приказао је отворену дописницу коју је примио на своје лично име, која гласи:
„Ваша Светости,
Сматрам за потребно да Вас обавестим да се у народу у последње време много говори о др Јустину и да он дуго чами у Ћелијама само зато што Ви то желите, јер је био противу Вашега избора за патријарха.
Др Јустин се сматра за најученијег човека у Православљу код нас и неки га називају и мучеником црвеног патријарха.
Ако Вам се нешто замерио требало би му опростити и довести га у Београд на какву било дужност и на тај би се начин пресекле разне приче.
С поштовањем
Један православац
* * *
Приказујући предње, Његова Светост изјављује да је он лично дубоко уверен да високопреподобни архимандрит о. Јустин нема никакве везе са садржином ове дописнице, али сматра за потребно да упозна Свети архијерејски синод, какве све уличне верзије о овоме колају.
По саслушању Свети архијерејски синод одлучује:
„Преко Његовог Преосвештенства Епископа шабачко-ваљевског Г. Јована, надлежног епархијског архијереја, доставити високопреподобном архимандриту о. Јустину, духовнику манастира Ћелије код Ваљева, препис поменуте дописнице, која је упућена Његовој Светости Патријарху српском Г. Герману, и умолити га да се изјасни да ли би желео и могао да прихвати неку црквену службу у Београду и кojy?"
О предњем нам је част известити Вас, с молбом ради знања и даљег сходног поступка.
Вашег Преосвештенства у Христу брат
За Председника
Светог архијерејског синода члан,(М.П.)
Епископ браничевски Хризостом
Одговор:
Његовом Преосвештенству
Епископу Шабачко-ваљевском
ГОСПОДИНУ ЈОВАНУ – ШАБАЦ
Разбудивши све очи своје савести, и проверивши светим апостолско-светоотачким Предањем сву своју православну савест од врха до дна у свима њеним боголиким бескрајностима, реших се да одговорим на горе наведени акт. Но самом неумитном и језивом стварношћу нашом принуђен сам да у одговору свом изнесем оно што је данас у нашој Православној Српској Цркви „једино потребно" (лк.10,42) и важније од најважнијег. Притом, зауставићу се само на најнеопходнијим објашњењима по питању мог досадашњег положаја и „статуса". Јер данас, када на Свету Православну Цркву Христову са свих страна ударају апокалиптичке страхоте, и када православна срца и савести јеремијски тугују и мукују због тога, пошто је у питању спасење свакога православног хришћанина, и свакога од нас, и свих нас скупа, - и још више од тога: у питању су највеће вредности и свевредности земље и неба: чудесни Богочовек Господ Исус Христос и Његово Богочовечанско Тело: Света Православна Црква, зар се онда може ћутати и сме ћутати? И за најелементарније православно сазнање и иоле охристовљено осећање, очигледна је истина ово: акт Преосвећених Епископа, чланова Св. Арх.Синода Српске Православне Цркве, на челу са Његовом Светошћу Патријархом Германом, сав одише апокалиптиком наших дана. И то ми даје непосредан повод да еванђелски истинољубиво одговорим по својој православној савести пред Богом и Божјом Црквом и изнесем те главне проблеме наше данас. - Претходно, ево најнужнијег објашњења на напред наведени акт.
