Требало би знати да је од свих служби које се творе у Цркви најкориснија и најмоћнија Света Литургија. Света Литургија је Жртва за спасење цијелог свијета. Сада ћу вам казивати о значају 40 Светих Литургија.
Сваког дана на Светом Престолу гдје се врши Литургија жртвује се Спаситељ наш Исус Христос. Као што каже свештенослужитељ: "Жртвује се Спаситељ свијета, који узима гријехе свијета". Кап крви Исуса Христа очишћује све гријехе свијета. Због тога прве службе које се приносе и за живе и за мртве јесу Свете Литургије. На другом мјесту долазе помени за мртве, псалтир, акатисти, дјела милосрђа (за покојнике, напр.), задужбинарство.
Али Литургије се не могу служити за свакога. Псоваче светиња не можеш стављати за помен на Светој Литургији. Гријех је. Људе што живе невјенчано не можеш стављати за помен на Светој Литургији, јер је то велики гријех. Оне што су прешли у секташе не можеш стављати за помен на Светој Литургији, јер су се одрекли Крштења и Цркве. Оне што су одбили Свете Тајне на самрти не можеш стављати за помен на Светој Литургији. Оне што су умрли невјенчани, што се нијесу вјенчали ни на самрти, такође не можеш стављати за помен. И оне што су били у браку са блиским сродницима, почев од петог степена наниже. Ти се могу стављати за помен на службама, на Псалтиру, али на Литургији ни у ком случају.
Затим, ви видите да ми вадимо честице свакога јутра на Светој Проскомидији за многе хиљаде које поменемо. Изјутра код нас у олтару при помињању буде по 15 - 20 отаца. Они одлазе код свештеника који врши Свету Проскомидију и казују: "Оче, благослови да поменем живе и мртве". А свештеник вади двије честице светим копљем говорећи овако: "Прими, Господе, жртву ову за милост, живот, мир, здравље, опраштање грехова раба Божијег архимандрита тог и тог и свих које ће он поменути, живих и мртвих". Онда свештенослужитељ ставља по честицу код живих и код мртвих на Светом Дискосу за сваког свештеника и монаха који помиње.
Честица стављена у Путир јесте као сунчев зрак; можеш да поменеш милион душа. Али те честице представљају душу поменуту на Светој Литургији. Велику грешку чине свештеници који дају честицу људима да носе кући. Велики гријех чине. Није допуштено. Дођи да ми покажеш гдје пише да дајеш да се носи честица кући. Ако даш честицу човјеку да носи кући, лишио си га Литургије тог дана; нема више удјела. Честице се ваде на Светој Проскомидији: из четврте просфоре за живе и из пете просфоре за мртве и изненада умрле. Оне остају на Светом Дискосу, јер су изјутра само благословене, нијесу још освећене.
А на Светој Епиклези, на призивању Светог Духа, када свештеник подиже руке увис и чини три метаније до земље и призива Светог Духа говорећи: "Господе, који си у трећи час Апостолима својим ниспослао Пресветога Духа свог. Њега, Благи, не одузми од нас, но обнови нас, који ти се молимо"; затим чини поклон са челом до земље и опет подиже руке и призива Пресветог Духа трипут. И када заврши ово призивање Светог Духа, он показује на божански Агнец и на Свети Путир и казује: "И учини, Господе, овај Хљеб часним и пречистим Тијелом Христа Твога. Амин. А што је у овом Светом Путиру - скупоцјеном крвљу Христа Твога. Амин."
И благосиљајући их вели: "Претворивши их Духом Твојим Светим. Амин. Амин. Амин". Затим свештеник клечи и моли се заједно са цијелим народом за цијели свијет.
То је срце Свете Литургије, јер сада силази Свети Дух на Свете Дарове, који се претварају у Тијело и Крв Спаситеља нашег Исуса Христа. А честице што се ваде за живе и мртве не претварају се у Тијело и Крв Господа, него се стављају на крају у Свети Путир, и освећују се када дођу у додир са Пречистим Тајнама. Тада свештеник казује: "Омиј, Господе, Светом Крвљу Твојом, гријехе свих овдје поменутих молитвама светих твојих. Амин". (Цитирана мјеста упоређена са Служебником; нап. прев).
А ако вам свештеник даје честицу, неосвећену, изјутра, не узимајте је. Хиљаду је пута боље да узмеш нафору, јер нафора је освећена у оквиру Свете Литургије, а честице неосвећене не дају се за ношење кући. Боже сачувај!
Ето зашто треба да долазите што редовније у цркву. Али вас молим, када дајете помене на Светој Литургији, ако знате да неки живе невјенчано, ако су се узели блиски сродници, ако је когод, Боже сачувај, секташ, ако хули на Бога или псује, не стављајте га за помен, јер му чините велико зло. Ми хоћемо да га сјединимо са Исусом Христом а он Га псује? Чији глас слуша Бог? Размислите!
Када се пренете из сна, јутром, прво и прво обавите свету молитву, то јест, начини три поклона и реци трипут: "Слава Теби, Боже наш, Слава Теби!" Умиј лице водом да растјераш сан и отиди пред свете иконе. Затим се трипут осјени правилним Светим Крстом, састављајући три прста који символизују Свету Тројицу - Оца, Сина и Светог Духа - а друга два представљају Божанство и човјечанство Христово, то јест двије природе. И стави најприје руку на чело: "У име Оца"; на трбух "Сина"; на десно раме: "Светога Духа" и на лијево раме: "Амин".
То је догматски Крст по канонској уредби Цркве и по 92. канону Светог Василија Великог. Не осјењујте се кривим крстом или у журби, јер ће се ђаво на то само злурадо церекати. Ко те је научио да се подсмијеваш Светом Крсту? Ко теби везује руке да их узносиш догматски? Христов Крст је имао 13,5 метара висине и 3,80 метра ширине.
Правилно се крсти. Ако ли не, нијеси православац, јер исмеваш Свети Крст, и смије се ђаво од тебе кад тако булазниш. Осјењуј се правилним крстом и када пролазиш поред неке цркве; да те не буде стид осјенити се правилним Светим Крстом. Тамо је присутно Тијело и Крв Господња, стално, на Светом Престолу. Тамо је Христос жив у Светом Олтару. У свим православним црквама Пречисте Тајне Стоје на Светом Престолу. Ако се не клањаш Цркви, не клањаш се Христу!
Нека би Бог дао да се видимо сви у Рају! Боже сачувај да један једини остане на мукама; сви да се радујете у рајским вртовима! Сви. Кад бих имао велику врећу, да вас ставим у врећу, да бих вас могао пустити у рајске вртове! Кајмо се! Знате ли како вам је тамо лијепо? Чуј шта вели Апостол Павле: "Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође! (уп. са 1. Кор2,9; нап. прев.). То је припремио Бог онима који Га се боје и љубе Га.
Старац Клеопа Румунски
Извор: om/_Uloga-40-Svetih-Liturgija/28931.html
