ИСЦЕЉЕЊЕ УЉЕМ ОД ИКОНЕ ,,БРЗОПОМОЋНИЦЕ" И ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЈЛЕМОНА

ИСЦЕЉЕЊЕ УЉЕМ ОД ИКОНЕ
,,БРЗОПОМОЋНИЦЕ" И ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЈЛЕМОНА

Заболела ме је рука. Лечење није помагало. Преко поплавеле жиле се образовала краста, која се све више ширила. Одем код лекара, тамо ме превију, а следећег дана када скину завој, краста је све већа и дубља. На крају лекар рече да ми нема спаса, да ће болест прогристи кожу и заразити крв. И престаде да ме лечи. (догађај се одиграо 20-их година). Отишла сам на Никољскују у капелу великомученика Пантелејмона и плачући сам се молила. Свештеник се на мене сажалио и нежно ме подигао,изговарајући велике речи вере и утехе. Узео је мало уља из кандила које је било испред иконе Мајке Божије ,,Брзопомоћнице", дао ми је да га кушам из кашичице и пустио да капне под завој на болно место. Дао ми је бочицу са тим уљем и смирену ме послао кући. Ујутру сам скинула завој и - о, чуда! - уместо срашно загнојене красте, која је остала на платну, на руци је била нова розикаста кожица. Са сузама благодарности и умиљења, ја сам пред иконама пала на колена. Отишла сам у болницу своме лекару (а то је у то време био мој брат од стрица, неверујући човек).
- Жива си? - подругљиво ме је дочекао.
- Погледајте ми руку - рекох му весело.
Он се ослободио. - Не разумем! Чиме си се лечила?- задивљено је ускликнуо, - Шта си стављала? - Уље од иконе Мајке Божије и великомученика Пантелејмона - то је сво моје лечење. - Да, - рече он задивљено, - то је заиста чудо.

Велико чудо Мајке Божије у Сирији

Децембра 2004, Саудио-арабијац, муслиман, појавио се пред неколико новинских агенција да би испричао следећи невероватан догађај који је искусио и који је променио његов живот (ова прича је пренета преко ТВ и радио станица, Интернета, и раширена у свим средствима информисања широм целе Саудијске Арабије, Сирије, Палестине, и сигурно у свим суседним државама).

Пре неколико година, овај човек се оженио веома богатом муслиманком, али нероткињом. Како су године пролазиле, и упркос свим њиховим напорима и знатним медицинским трошковима (са многим докторима), они су остали бездетни. Његови родитељи су му саветовали да се ожени другом женом (пошто локални закон дозвољава до 4 брака).

Иaко изморен од свега, забринут, и сломљен, он не прихвата родитељски савет, него, са својом женом, путује на одмор у Сирију. Тамо, они изнајмљују ауто са возачем који је уједно био и водич по местима која су планирали да посете. Како је одмор одмицао, возач је приметио да је Саудио-арабијски пар пун горчине, патње и жалости. Зближивши се са њима, он их је бојажљиво питао зашто изгледају тако утучено - да ли то није зато што су незадовољни његовом услугом? Пар се поверио возачу да је разлог њихове несреће то што они не могу да имају деце. Онда им је возач, који је исто био муслиман, рекао да у Сирији Православни хришћани, имају манастир Пресвете Богородице и многи људи који немају деце пронађу уточиште код Њене чудотворне иконе. Они оду у манастир и добију уље из кандила које гори пред чудотворном иконом. А онда "Марија" даје хришћанима према њиховој вери, шта они желе.

ПОВРЕЂЕНА ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ-ИСТИНИТИ ДОГАЂАЈ

Једном је неки јерођакон који је ђаконовао у храму манастира Ватопед у Грчкој отишао на заједничку трпезу да руча са закашњењем као и обично,наводно због дђаконовања (обавеза) у храму и затражио ручак од човека који је служио код трпезе.Он је одбио да му да ручак говорећи да не може кад ко хоће да руча.Ђакон је посрамљен отишао у храм и у тој својој узнемирености духа,приближио се икони Мајке Божије и стојећи испред ње изговорио: "Докле ћу ја да служим Теби Богородице и да се трудим, а ви мени заузврат ни једно парче хлеба не дате да ојачам своје уморно тело?" Изговоривши то,извадио је нож којим је нешто чистио и њиме убада из све снаге икону Богородице у образ и повређује је.Одмах је почела да тече крв из ране и лице Мајке Божије је побледело.Ђакон се престравио,ослепео и пао доле као у лудилу од своје гриже савести, у том стању остао је три године.После три године, јавила се сама Богородица игуману тог манастира и рекла да због његових молитава опрашта монаху преступнику и дарује му оздрављење.Монах је оздравио и од тада је горко плакао због те своје лудости коју је учинио и самога себе прозвао убицом. Седео је преко пута те иконе и са искреним покајањем,оптужујући себе ту је провео остатак свога живота!Пред његово упокојење јавила му се Мајка Божија и изјавила да му опрашта али његова рука (којом је похулиио) биће кажњена и после његове смрти за пример другима.После три године приликом преноса његових моштију све кости биле су чисте показујући тако колиика је света милост Божија само је рука била црна. Чува се и дан-данас да би потсећала на љубав Мајке Божије која је спремна да нам опрости наше грешке.Ова икона је чудотворна и налази се у манастиру Ватопед.

Ово је повређена икона Панагиа Есфагмени, лепо се види рана на образу.

Видно узбуђени, Саудио-арабијац и његова жена замолили су возача да их одвезе до манастира "Владичице хришћана" у Сајднају и обећали су:«Ако добијемо дете, онда ћу се ја вратити овде и даћу теби 20.000 долара, а манастиру 80.000.» Они су отишли у манастир и поступили као што им је наложено. Касније, вратили су се у своју домовину и после неког времена жена је остала трудна. Неколико месеци касније она је родила предивног дечака. То је истинито чудо Наше Владичице Богородице!

Убрзо пошто се његова супруга породила, Саудио-арабијац се враћа у Сирију да испуни обећање које је дао. По свом доласку он је позвао истог возача и замолио да се нађу на аеродрому у Дамаску. Али возач, лукав и покварен, убедио је своја два пријатеља да оду са њим на аеродром, да сачекају богатог Саудио-арабијца, узму његов новац и да га убију. А овај је, док су га возили, не знајући да су планирали да га убију, обећао и пријатељима возача да ће и њима дати по 10.000 долара. Они незадовољни овим, скрећу са пута који води ка манастиру, одлазе у пусто место и убијају Саудио-арабијца, одсецајући његову главу и комадајући друге делове тела (руке и ноге).

Заслепљени страшћу и савладани ужасним чином који су управо починили, они стављају његове телесне остатке у пртљажник аута, плашећи се да их оставе ту. После узимања његовог новца, сата, и свега што је он имао, они траже друго, још пустије место да баце тело.

На главном путу, на сред пута, њихов ауто се гаси. Три човека излазе да утврде зашто је мотор стао. Један пролазник стаје да им помогне, али они, уплашени да њихов страховити чин не буде откривен, праве се да им није потребна никаква помоћ. Пролазник одлазећи примећује крв како капље са задње стране аута и зове полицију да интервенише јер му је цела сцена, са ова три човека, изгледала сумњиво.

Полиција долази и угледавши крв испод аута, и на путу, наређује да се пртљажник отвори. Када су отворили пртљажник, гле, чуда, Саудио-арабијац је изашао напоље, више него, очигледно и чудесно, жив, у пуној снази, и рекао им: «Баш сада, ПРЕСВЕТА је завршила ушивање мог врата, овде десно (показује им простор своје Адамове јабуке), пошто је претходно зашила моје остале делове тела».

Видевши ово, три криминалца су одмах изгубила разум - полудевши. Полицајци су их привели, а криминалци су почели бунцати како није могуће да Саудио-арабијац кога су они убили, одсекли му главу, опет буде жив.

Саудио-арабијац је дошао на клинику да прође испитивања лекара који су потврдили и посведочили да су шавови који су сачињени веома савршени и нови, па је то потврдило чудесност догађаја. Шавови су били, а и још су, видљиви!

Када је Саудио-арабијац изашао из пртљажника он је видео, буквално, себе поново састављеног, што он непрекидно тврди и исповеда - да је ПРЕСВЕТА вратила његово тело и васкрсла га уз помоћ Њеног Сина.

Одмах после овога, позвао је своје сроднике да дођу у Сирију и они су отишли заједно у манастир Пресвете Сајданајске и принели молитве, хвале и слављења, и уместо првобитног дара од 80.000 долара (као што је обећао), дао је 800.000 долара Пресветој Богородици.

Данас, кад овај човек прича детаље овог огромног чуда, он почиње своју причу са речима: "Када сам био муслиман десило ми се ово..." што указује да он више није муслиман, нити ико у његовом породици.

Ово чудо је запрепастило цели арапски/муслимански свет и цели Блиски Исток.

ОЖИВЉАВА ГОСПОД НАШ И БОГ, ГОСПОД ХРАНИТЕЉ!

Братство Св. Гроба,
Јерусалимска патријаршија

КОЛИКА ЈЕ ЉУБАВ МАЈКЕ БОЖИЈЕ

Истиниту исповест једне монахиње по њеном престављењу у Господу посведочио је њен духовник, по њеној жељи за живота, да се, по милости Господњој, објави љубав Његове Мајке, Пресвете Владичице наше, Богородице. Ову исповест, из не тако давне прошлости, донео је из источне Украјине пре пар година руски владика Алимпије и нама, српским православцима.

Монахиња једног руског манастира је по својој благочестивости имала у манастиру само једно послушање: да украшава сваког јутра икону Мајке Божије свежим цветовима. Замонашена као дете, сматрана је међу осталим сестринством као најдостојнија тог узвишеног послушања. Сестре су волеле ову монахињу због њене скрушености, простоте и смирености. Међутим, како то обично и бива, када је имао најмање изгледа и када се најмање очекивало, непријатељ је почео да напада тако јако и то баш оне врлине због којих ју је Мајка Божија највише волела. Један чувар је стално у близини чистио око цркве и често јој се обраћао. Убрзо се ова монахиња о њега саблазнила. Колики ли је то могао бити ударац непријатеља, када је она и мантију своју скинула због тог човека и, тајно напустивши манастир, отишла са њим у свет!

Није прошло много времена, посрнула монахиња се пробудила из стања духовне махнитости. Страсти су нестале као дланом о длан, а ђаво је постигао своје. Кад је она то увидела, већ је одавно било касно. За кајање је била потребна надљудска снага. Назад се није могло; одлучила је да истрпи мужа. Он ју је сада тукао и малтретирао и живот јој се временом претворио у прави пакао на земљи. Није имала снаге више да живи, а није хтела смрт без покајања.

После неколико година упокојио се муж. Монахиња је, најзад, могла да још једном оде и види манастир у ком је провела најблагословеније дане свог живота. Више није имала онај исти, благочестиви лик, већ напаћено, озбиљно, непокривено лице и искористила је то да уђе у манастир непримећено. На улазу је препознала једну од својих сестара. Обратила јој се. Сестра је, наравно, није препознала. Хтела је да види да ли је и колико сестре осуђују. „Праштајте, да ли знате где је монахиња ... (изговорила је своје име) и шта се са њом догодило?“ „Да, наравно“, одговорила јој је сестра, „ено је тамо, у капели.“ Монахиња је застала. „Не схватате, питам за једну што је била овде прије десет година и украшавала икону Мајке Божије ружама.“ Сестра ју је једнако чудно погледала: „Па, да, та иста до дана данашњег то и ради. Наша добра сестра... Ено је, украшава унутра икону Мајке Божије.

Монахиња је, избезумљена одговором који је најмање очекивала, збуњено прекорачила праг цркве. Унутра је, у тишини и самоћи, заиста спазила монахињу која је украшавала икону ружама. Пришла јој је. Монахиња се окренула. Била је то Мајка Божија. Скинула је њену мантију и дала јој: „Ево, кћери, обуци мантију и не греши више.“ Монахиња је у смртном страху пала на под и зајецала. Од стида није могла да подигне главу, али Пресвета Богородица је већ била отишла. Стајала је пред њом само Њена икона украшена ружама. Мајка Божија, Свемилостива и Свесажаљива, свих ових година је вршила њено послушање да прикрије њен грех и не саблазни друге сестре. Монахиња се неутешно кајала непресушним сузама и осећала неизмерни стид. Једино што ју је тешило била је неизмерна љубав Мајке Божије. Исповедила је све духовнику манастира и замолила га да све објави по њеном упокојењу. Недуго након тога се упокојила.

Извор: Света Петка Ђунис