Сећај се смрти и суда Божијег...
Човеков живот виси о концу. При сваком нашем кораку решава се наш живот. Колико се људи пробуди ујутро, а да не види вече? Колико људи увече заспи, а да се никада више не пробуди? Уистину, човеков живот је сан. Човек у сну види ствари које не постоје: он себе може видети као крунисаног цара али када се пробуди, види да је у ствари само сиромах.
У животу који живимо човек настоји да се обогати, да се образује, да лагодно живи, да постане знаменит. На жалост, долази смрт и све бива узалудно. Тада други узимају оно због чега је радио читавог живота, док он сам напушта свет нечисте савести и оскрнављене душе.
Ко је мудар, разумеће ове ствари и одрећи ће их се, и поћи ће за Жеником Христом, и сва дела која буде сатворио биће безгранично награђена у Његовом Царству.
Кћери моја, увек се сећај смрти и суда Божијег, кроз који ћемо неминовно проћи. Сећај се тога да би имала више страха Божијега, оплакуј своје грехе, јер сузе теше душу онога који јеца.
Старац Јефрем Филотејски и Аризонски
