Духовне Поуке Светих Отаца наших
10 hrs ·
#ИСТИНИТА #ПРИЧА
Ово је истинита прича о осмогодишњој девојчици која је знала да љубав може бити чудесна. Њен мали брат је морао да умре због тумора на мозгу. Родитељи су били сиромашни, али су заложили сву имовину и учинили све да га спасу.
Једно вече отац је рекао уплаканој мајци: „Не може овако даље, драга. Мислим да смо дошли до краја, њега може спасити само чудо.“
Девојчица је све слушала притајена у углу собе. Отрчала је у своју собу, разбила касицу и тихо отрчала до оближње апотеке. Стрпљиво је чекала, а кад је дошла на ред, пропела се на прсте те пред апотекара сасула свој ситниш.
„Шта би ти хтела, душо?“
„То је за мог брата, господине, јако је болестан. Дошла сам купити чудо.“
„Нисам те најбоље разумео“, рече апотекар.
„Зове се Андрија. Има нешто што му расте на глави, тата каже да је готово, да га само чудо може спасити. Ја јако волим свога брата, зато сам донела сав новац да купим чудо.“
Апотекар се тужно насмешио и одговорио:
„Али ми не продајемо чуда.“
„Ако нема довољно новаца, могу још потражити. Колико кошта једно чудо?“
У апотеци се затекао висок и наочит човек озбиљна лица који је са занимањем пратио разговор. Док је апотекар немоћно ширио руке, девојчица је скупљала своје новчиће.
Високи човек јој приђе и упита:
„Зашто плачеш, мала? Шта се догодило?“
„Господин апотекар ми не жели продати чудо и неће да ми каже колико оно кошта. То је за мог брата Андрију, који је јако болестан. Мама каже да мора на операцију, а тата да то не можемо платити и да Андрију може само чудо спасити. Зато сам донела све што сам имала.“
„Колико имаш?“
„Долар и једанаест центи… Али знате“, дода тихо, „могу потражити још новаца…“
Човек се насмеши.
„Мислим да неће требати. Чудо за твога брата кошта управо долар и једанаест центи!“
Једном је руком покупио ситниш, а другом нежно узео девојчицу за руку.
„Поведи ме својој кући“, рече, „желео бих видети твог брата и разговарати са татом и мамом. Можда успемо пронаћи чудо које им треба.“
Отмени високи господин и девојчица изађоше из апотеке држећи се за руке. Тај човек је био професор Карлтон Амстронг, један од најпознатијих светских неурохирурга.
Оперисао је малог Андрију, који се за неколико недеља потпуно опоравио.
„Ова је операција право чудо“, рекла је мама. „Питам се само колико је коштала…“
Девојчица се насмешила не рекавши ништа, знала је да је чудо коштало долар и једанаест центи. Наравно, љубав и вера Андријине сестрице урачунати су у цену.
„Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико је зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће и ништа неће вам бити немогуће.“ (Еванђеље по Матеју 17,20)
