ПРОБЛЕМ СТРАДАЊА ПО КЊИЗИ О ЈОВУ
Човек је разапето биће, разапето измећу две стварности, измећу две силе: Добра и зла, (овде не мислим да зло постоји онтолошки, али оно у односу према човеку неоспорно постоји као једна реалност која утиче на њега), разапето измећу вечнога Бога и бесмртнога ћавола. Та распетост човека лежи у самој његовој природи као психофизичког бића, коме један део (душа). Стално тежи ономе што је њој слично, тежи своме духовном Извору, а други део (тело, материја) тежи ономе што је њему слично.