Паралели

Људи су увек покушавали да се попну више, кроз целу историју, тежили и стремили да стигну до велике славе - Исус је, напротив, сишао, понизио се, постао слуга.  На крају времена, ће међутим, Њему припасти слава и част народа.  Круне, блага, положај, достигнућа – људски понос се не може 

Да ли си ти кадгод размишљао, сине, да Ја знам твоје невоље, твоје патње, и борбе твоје и слабости твога живота? Ја знам твој кукавичлук, грехе твоје и упркос томе кажем ти : дете Моје, дај ми твоје срце и љуби ме такав какав јеси. У сваком тренутку и у свакој ситуацији у којој се налазиш, у одушевљењу или потиштености , у верности или неверности, љуби ме такав какав јеси.

Научници су доказали да верник удубљен у молитву потпуно искључује мождану кору, а то означава потпуну сигурност и одсуство стреса.
Професор Слезин успео је измерити моћ молитве те је установио да монах који моли

Та болест је обожавање човека.
Веома је вредно да га опширно цитирамо на ту тему:
Постоје симптоми којима историја даје упозорење угроженом друштву или друштву које нестаје.
Такви су, на пример, пад уметности или недостатак великих државника. Заиста, понекад су ова упозорења прилично експлицитна и конкретна.

1 октобра 1552. године, на навечерје празника Покрова Пресвете Богородице, цар руски Јован IV, припремајући руску војску за одлучујући и свеопшти напад на татарски Казан, изненада је чуо благословену звоњаву московских црквених звона. Било му је јасно да је то знак милости Божије, која је пристигла по његовим молитвама, и да је Господ одлучио да обрати ка себи народ казански.

Moja ljubav nikome nije donela sreću zato što ja ništa nisam žrtvovao za one koje sam voleo. Voleo sam radi sebe, radi svog ličnog zadovoljstva. Zadovoljavao sam samo čudnu potrebu srca pohlepno gutajući tuđa osećanja, tuđu nežnost, tuđe radosti i patnje i nikad se nisam mogao nasititi.  

У животу Светог пророка Илије има један занимљив детаљ када он каже, боравећи у пустињи сам, где га је Господ хранио преко гаврана неколико година, да се догодио ветар силни и олуја силна, и он није у томе осетио Господа. Би земљотрес, бити су велики природни потреси, и он ни у једном од њих није осетио Бога.

Пет векова, Србија лобањама и костима својим, брани Европу, да би она живела срећно. Ми смо тупили, нашим костима, Турске сабље, и обарали дивље хорде, које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа, која леже између Рафаела и Ширера.

Свештеник у овој парохији, отац Хризовалантис, одмах након што је пожар протутњао овим подручјем, снимио је видео запис, који потврђује да је ватра спалила све што јој се нашло на путу, осим ове мале капеле!
Како се види на видео снимку, ватра која је окружила капелу "Свете Тројице" "сама од себе" се угасила, када се приближила цркви. Са источне стране делује као да је неко повукао "линију", преко које ватра није смела да пређе.

Koliko su negacije i posezanja za makedonskom istorijom, jezikom i identitetom učestalija, jača je i jugonostalgija jer je u jugoslovensoj poratnoj zajednici makedonski narod dobio svoje kompletno priznanje

Хришћанство нас учи да ценимо човека; не његове особине и квалитете, већ његову суштину - његову душу. Хришћанство је прво прогласило апсолутну вредност и јединственост сваке људске душе.  Хришћанство је, такође, успело да очисти људску душу од свега што је небитно и грешно, откривајући на тај начин њену бескрајну лепоту и божанску суштину.

Црква је позив свим људима и свим народима да буду Црква читавој твари. Без свести о тој истини све што чинимо биће промашено. Наравно да све што је наше, све оно у чему живимо и што је око нас благословено је, пре свега и изнад свега наша породица, па комшилук па сродници, народи па тако редом, али све је то једно по једно дато да бисмо ми утемељени на Цркви у сваком од тих кругова расли и преображавали се и долазили до Христа као смисла, почетка и краја, и читавог света као храма Божјег и Цркве и свих људи као наше браће.

Али ми долазимо до Каруље другим путем а не тим којим је ишао Барски. Он је ишао од скита свете Ане, а ми пролазимо Малу Ану, и долазимо до мале бетонске избочине на пристаништу. Овде се заустављају бродови који плове из Дафне у Кавсокаливију. Ово пристаниште је заједничко за Каруљу и Катунак. Прошле године смо ступили на ту може се рећи легендарну земљу, о којој смо слушали много прича, нелишених неког наступа маште.

Радујмо се, јер нас је Господ погледао. Радујмо се, јер се са нама данас радује читава Црква! Радују се и небо и земља! Радују се и небо и земља онда када се браћа воле, када се грле у Христу Господу, када славе име Божје. Радујмо се и ми што смо ево, после педесет и пет година заједно служили свету Литургију најпре у Београду, а ево данас и у Скопљу, само у неколико дана други пут.