Отворено писмо једног пешадијског потпоручника Патријарху Српском…
Двадесетих година, прошлог века, случајно се затекао у Сибиру, у недођији, трасирајући неки пут и нехотице је постао сведок ужасног призора. Чекисти су код већ припремљене гробнице довели седог игумана. Један од ”кожних мантила” и са напереним пиштољем, питао га је само једно питање: ”Верујеш ли у Бога, попе?” Одговор је био: ”ДА”. Одјекнуо је пуцањ и Игуман се стровалио у раку. Онда су привели следећег црнорисца, до ивице раке. Исто питање: ”Верујеш ли у Бога?” И добио одговор: ”ДА”. И њему метак у главу. И тако стрељали су тог дана неколико стотина монаха на очиглед свих и сваком је било постављено исто питање, И СВИ ДО ПОСЛЕДЊЕГ СУ ОДГОВОРИЛИ СА ”ДА”! Овај несрећни геометар, дрхтао је као лист, док се нису сви удаљили.....
+++
Знам да ће сада све дежурне гракталице и врани гаврани заграјати: ”Зашто, па
Београд је престоница Србије! Ту је сва световна власт! Ту су и све стране
амбасаде! Доле је небезбедно! Тамо је повећана радијација и онколошка епидемија!
Ваздух и вода су отровани! Тамо нема услова за посете високих делегација! Је ли
овај човек луд, шта он то предлаже?”
Београд, нажалост, одавно није
престоница ни Срба ни Србије. Београд је престоница блуда, содомије и наркотика.
Београд је престоница кријумчара, жбира и потказивача свих врста и боја. Београд
је сливник и талог свега најгорег и најпрљавијег што постоји у Србији, довољно
је само да погледамо црне хронике новинске. Нека ми опросте, за ове изговорене
речи, они Београђани који живе часно и по људским и по Божијим законима, и који
верујем чине велику већину. Али ако непушач стално борави у просторији где сви
пуше, готово је недоказиво да је он непушач. Одаје га смрад дувана из властите
одеће, косе, тела, плућа.