Старац Јаков Цаликис – Изгони демоне, а они га вређају
Посебно су током 80-тих година у манастир довођени ђавоимани људи да би им отац Јаков прочитао заклињање (егзорцизам) и лобањом преподобног Давида начинио над њима знак крста. На дан 13. септембра 1987. демон је почео да мучи двадесетдвогодишњег младића, Јоргоса Л. Његово стање је из дана у дан постајало све лошије. У октобру су мајка и брат довели Јоргоса у манастир, преклињући оца Јакова да се помоли за њега и да прочита егзорцизам (заклињање). Непосредно пре него што ће ући у цркву, демон је почео страховито да реагује.
Повеќе...
За време Свете Литургије Председник Русије Владимир Путин и већина
присутних приступили су Светој Тајни Причешћа. Председник је више пута
посећивао Валаамску обитељ, па је на питање: „шта за Вас представља
Валаам?“ одговорио: „с једне стране, врло једноставно питање, а с друге
итекако дубоко. Овде се осећа посебна атмосфера или, како црквени људи
кажу – посебна благодат. Ја не знам светлије место од овог. Овде се
осећаш тако слободно, неспутано. Можда због тога што је то место
испуњено молитвом кроз векове, далеко од вреве и неких земаљских
страсти; оно ти пружа прилику да не размишљаш о текућим проблемима и
питањима, којих увек има веома много, већ да се усредсредиш на оно
главно. А – главно – то је смисао нашег постојања; обратити се
Првобитном извору свега – Господу. И замолити Га да буде милостив према
нама и према свима онима које ми волимо. Затражити од Њега милост за
нашу земљу и за наш народ. И добити додатне снаге, како би самоуверено
ишли кроз живот“.
Од свештеника верници очекују реч од ауторитета, реч дубoку и мудру,
која је заснована на знању. Православно свештенство услед многих
историјских и социјалних узрока није могло, а често није ни умело да
буде утицајно у култури и да предводи културно стваралаштво.
Редки су, чак веома ретки, такви људи. Али, ако их сретнете лако ћете их
препознати. Имају светло и отворено лице са нарочитим сјајем, тако да
га дуже времена није лако гледати. Очи су им благе, прозирне, дубоке и
увек насмешене, а на дечји начин зачуђене и љубопитљиве.
Али свакако, ако на земљи, овом предворју, како раја, тако и ада, ниси
зажелео да чиниш добро, чак ни да мислиш о њему, тешко да ћеш зажелети
да га чиниш онда када се нађеш усред ноћи, иза врата овог постојања,
избачен и сујете овог живота која је расејала и развејала твоју душу у
хладну и тамну ноћ небића. Ради овога пожури да чиниш добро! Почни
најпре да мислиш о томе да га учиниш, а потом почни да га чиниш. Пожури
да размислиш, пожури да учиниш. Време истиче. Ово је вечно у
привременом. Принеси тај посао као нешто најважније у свој живот. Учини
ово док још није касно, јер ће ужасно бити окаснити у чињену добра, и са
празним рукама и хладним срцем отићи на онај свет и наћи се на Суду
Творца.
Најгоре што се може догодити је потпуна ерупција свега, јер оно што се
догађа тренутно у дубини земље на америчком континенту нешто је што се
није догодило никада до сада.
Водећи ИБМ-ов стручњак уверава свет да „пригрли“ свеприсутни надзор
јавности преко биометрије јер је, како он каже, прекасно за борбу против
тога, преноси Infowars.
После првог греха наших прародитеља и изгнања из раја, човек се налази у
стању смрти и прелести, и – није ни жив ни мртав. Не би могли рећи да
је жив, пошто је одвојен од Бога и духом мртав; а не би могли рећи ни да
је мртав, пошто живи телом. Али ми гледамо на дух, а не на тело.
Ако се нехришћани не могу спасити пошто не верују у Христа и нису
примили Крштење, зар се онда неће спасити римокатолици, протестанти и
такозвани „нехалкидонци“? Јер су сви они крштени и верују у Христа као у
Бога.
Прво, он представља једног од неколицине, тек неколицине западњака који
су васпитани у нашем духовном Вавилону, и при том не само да су прешли у
истинску веру Православља, него су донели многе духовне плодове. Нас
западњаке ово наводи да посебно пажљиво проучавамо његов живот; јер,
како је истакао о. Дамаскин, отац Серафим је прескочио многе препреке
које се појављују пред западним обраћеником у Православље, те стога
његов живот и дела нуде многе вредне „сугестије“ таквом обраћенику.
Дошавши из типичне беле протестантске средине, он је започео по свему
судећи сјајну академску каријеру, као стручњак за Кинеску културу. Али
његова болна чежња за истином, довела га је до напуштања академске
таштине и, после краткотрајног силаска у пакао нихилизма и препуштања
животу хипи културе Сан Франциска, његова душа васкрсла је у светлост
православног хришћанства.
„Уништење традиционалних вредности преноси се и на личне односе међу
људима. Оспорава се чињеница да је брак однос између мушкарца и жене и
тврди да је полни избор - интелектуални и слободни избор, а не Божји
избор“ - рекао је патријарх на сусрету са делегацијом друштвене
организације „Жене бизниса“.
На земљи се стално води борба између добра и зла. Она је непрекидна
физичка и умна борба против мислених сила палих духова. Веру сачувај,
Господ ће помоћи!
