Блажена Старица Тарсије

"Године 1910. , 4. јула, родило се најмлађе дете у породици, девојчица Тарсија. Родитељи су били побожни и богобојажљиви хришћани.

Тарсија је била јако лепа и драга девојка. Изузетно је учила у школи. Као најмлађу у породици сви су је веома волели. Девојчица је знала да свира на разним музичким инструментима и била је јако надарена. Али Велики Бог је имао други промисао. О томе је сама говорила: "У четрнаестој години.. Играла сам се са децом, али дошао је официр (тако је називала Анђеле), одвео ме и одвео незнано где. Од тада се све у мом животу променило “. После тог догађаја, почео је, само Богу разумљив - живот јуродивих.

Блажена је носила прљаву и исцепану кошуљу, која је често, из неког разлога, била беле боје.. Зими би преко тога стављала три-четири непромичива најлона да се угреје, а преко рамена смеђи пешкир који би изгледао као огртач. У младости је била изузетне телесне лепоте али почела у подвигу да крије своје лице јер су јој се људи дивили.. Неки човек, једном, помрачен похотом и ђаволом, намисли потајно да дође код Тарсије како би је напаствовао. Те ноћи, када је планирао да то учини, у сну му се појавио страшан, огњени Анђео Божји, и упозорио: „Тарсија је посебно изабрана од Бога, ако се усудиш да јој и приђеш, умрећеш, одмах! “.

Док је била млада очи су јој биле посебно лепе, небеско плаве. Да не би привлачила пажњу носила је јако дебеле наочаре везане жицом и некакав повез преко носа који је скинула тек кад је почела да стари. Говорила је: "Сестрице, све сам дала. И очи сам дала..шта још да дам !" Око 45 година није спавала лежећи, сав њен живот и ум је био усмерен ка небеском свету са којим је непрестано била у додиру.

"Зар да ми ти доносиш храну? Мени храну доносе Официр(Анђео) и Марија!" Говорила је својим "језиком" онима који су је обилазили.. "Три су ми хаљине дали Архангели, а три Пресвета Богородица. Једну до доле, једну довде а једно до колена али су их узели и служе у Цркви".

Дарови Светога Духа који су јој дати, привучени њеним крајњим смирењем, сузама и најтежим подвизима - били су задивљујући. За њу није било границе између духовног и видљивог света, између прошлости и будућности. Видела је све - и анђеле и зле духове, и тајне људских душа и упокојене, догађаје који су се давно десили или ће се десити. Примера у којима су се јасно видели дарови пророштва и исцељења било је много, и за време живота и после упокојења.

Са упокојенима је разговарала на исти начин као и са живим људима. За њу нису постојале границе са другим светом, та врата светова су била стално отворена испред ње. Главни подвиг блажене Тарсије била је молитва за цео свет. Више пута су забележени случајеви када би одмах након ове или оне катастрофе која се догодила у различитим деловима наше планете, у истом тренутку Тарсија клекнула и почео усрдно да се моли. Тек касније би сведоци овога сазнали шта се десило из вести у медијима. Молитва за мртве, за живе, за Цркву Божију, била је смисао и сврха њеног живота на земљи.

Тарсија је волела децу. Нарочито они који су патили од разних менталних поремећаја. Назвала их је подвижницима, говорећи: „Они нису као други“. Блажена је на неки необјашњив начин бринула о овој деци, видела у духу ко и како живи и молила се за њих.

Демони су се на сваки начин непрестано светили Тарсији за њен аскетски живот и једном су јој запалили келију. Задобила је тешке опекотине на ногама. То се догодило 1987. године.

Касније, 1989. године, као резултат пада услед демонског напада, претрпела је фрактуру карличних костију која је захтевала операцију, за шта је био потребан њен пристанак. Блажена је казала: „Лекари ми неће ништа дати. Отићи ћу до Мариам “. И тако се догодило. Њена душа се успокојила у Богородици, са којом је имала дубоку духовну везу.

Тарсија никада није дозвољавала да било ко каже да је нека особа мртва. Увек је исправљала: „Прешла у живот“. Тако је исто душа блажене Тарсије прешла у она пребивалишта где је њен дух већ био више пута у данима земаљског живота. После упокојења блажене, чуда на њеном гробу почела су редовно да се догађају. Сви делови моштију блажене Старице Тарсије су мирисни и мироточиви.."