Паралели

 Анђели невидљиво каде људе у следећим приликама: прво, када се читају свете књиге, Анђели невидљиво окружују оне који читају, желећи да чују богонадахнуте речи Пресветога Духа; друго, када се неко моли Богу, Анђели са великом љубављу стоје око њега и заједно се са њим моле; и треће, када се човек из љубави према Богу труди, или страда, или се неустрашиво бори.

 Ако ма шта урадиш, Он памти, Он је најпажљивији Домаћин у кога си ти икад гостовао. Буди и ти пажљив према Њему.
У доброга домаћина треба и гост да буде добар. Ово су све просте речи, но они ти казују велику истину. Сви светитељи знали су ову истину, и према њој управљали живот свој. Зато их је бесмртни Домаћин и наградио вечним животом на небу и славом на земљи.

Хвалимо и ми и благосиљајмо Господа, који нам је вазнесењем Својим отворио ум, да видимо пут и циљ нашега живота. Хвалимо и благосиљајмо Оца, који на нашу љубав према Сину одговара Својом љубављу, и усељава се заједно са Сином, у сваког оног који држи и исповеда заповести Господње. И држимо у уму нашем непрестано Оца и Сина, хвалећи их и благосиљајући - као апостоли негде у граду јерусалимском -

Гле, грех ти је саломио крила, не птичија него божанска, и притиснуо те тврдо за земљу! Треба неко ко ће те прво ослободити од терета греха, ко ће те опрати и усправити. Па онда треба ти неко ко ће ти усадити и однеговати нова крила, да би могла полетети. Па ти треб а неко , врло моћан, коме се и херувим с пламеним мачем уклања с пута, да ти пропути до твоје светле домовине.

Многима који су од њега тражили да се помоли за неки њихов проблем,

старац Гаврило Грузијски је говорио :
-"Бог ми је рекао: -Гаврило, он лично није то од мене потражио.

Па, зашто се ти онда молиш?"

Наш свети старац Јустин Ћелијски је говорио: „Да се Христос није разапео и на распећу открио себе као вјечну Љубав, као Бога љубави, таквога Бога који тражи од нас љуваб, а који се сам није показао као истинска љубав, таквога Бога човјек не треба да призна.
Једини Бог који је Бог наш, Бог овога свијета, Бог неба и земље, Бог који се открива и јавља јесте управо Христос који се јавио на Голготи…

Руски научници су проучавали крст са становишта квантне физике и дошли до изненађујућег закључка. Њихов вођа, академик Шипунов, пријавио је ове резултате Грузији. Убрзо је Шипунов убијен под нејасним околностима.

Свети Нектарије,молим ти се за здравље своје породице,
и молим ти се за све људе којима је твоја помоћ потребна
чудотворче Егински,помози свима у славу нашег Господа ✞ ✞ ✞

СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ
О пријатељу лукавом, лошем и подмуклом

Лукав пријатељ је некористан и опасан човек. Он у својој души ништа здраво нема, у њој нема ничега светог и ничег честитог, безверан је, опак, лукав и подмукао. Не зна за искреност, а на језику носи лукавство и лаж. Мисли лукаво, а у срцу своме испитује подлост. Његове су речи благе, а намере опаке. На речима показује пријатељство, а кришом сплеткари против свога верног пријатеља. Шири о пријатељу ружне приче и светиљку лукавства пали злом. Гледа у даљину и мисли на гадости, док устима мрмља поганштине. Он је извор покора за свога пријатеља. Пред пријатељевим очима уста су му слатка и на речима ће му изрећи хвалу, док касније не промени причу и својим речима да повода многим саблазнима.
Пријатељство злога човека страшније је од непријатељства, јер од тога се можеш сачувати, а од онога не. Лукав пријатељ је незасит, ни целога пријатеља да поједе не би се наситио. Бестидан је, јер док чини пакости и поткопава дом онога ко је сигуран у његово пријатељство, није га стид да на уснама носи часно име пријатељства и да се представља као пријатељ пред оним кога страсно мрзи. Неблагоутробан је, јер утроба лукава пријатеља не да се тронути. Што је рђа за железо, за пријатеља је пријатељство ненавидника, јер оно изједа не мртвога, него живог пријатеља.

Када је наш народ желео некога да похвали због суште доброте и истрајних добрих дела, говорио је ''човек од Бога дат''. Како бисмо тај епитет додатно разрадили и продрли у његову суштину овај текст ће бити посвећен једном баш таквом човеку, Светитељу Божијем ког прославља цела Православна Васељена.⁣

"All the Saints are our helpers, but above all is the Panagia.

She has the riches of great compassion.

She has great love for mankind, especially for sinners." - 

Шта је лепше од душевног мира и телесног здравља? И једно и друго чине човеков живот угодним. Међутим, уколико недостаје једио или друго, подиже се страшна олуја и лађа човекове душе бива бачена усред побеснелих таласа. Колико се молитава тада узноси! И Господ је, обитавајући на земљи, наишао на сличну олују:

Монахиња није ништа рекла. Следећег јутра сви су се причестили, док је монахиња стајала позади и плакала. Пролазећи поред монахиње, игуманија је видела како јој сузе теку из очију, али лице јој је блистало од радости и изгледала је три пута срећније од осталих сестара које су се причестиле. Игуманија се зачуди и упита је:
„Зашто плачеш?“

ХРИСТОС ОД НАС ОЧЕКУJЕ ВЕРУ
Блажена старица Макрина Васопулу, игуманија манастира Панагије Одигитрије близу града Волоса, духовно је чедо старца Јосифа Исихасте (+1959) и старца Јефрема Филотејског (Аризонског)
Сама старица је причала сестрама о овом свом духовном искуству: „Улазили смо у храм после васкршње литије, и тек што сам се поклонила пред иконом, одједном сам осетила као да је свето Васкрсење ушло у моје срце и испунило га. Слушала сам унутар себе васкршње Јеванђеље, мада га свештеник још није читао, и губила свест. Нисам схватала шта се са мном збива. Када сам се освестила, то јеванђелско слово стајало је у мојим ушима, пребивало у мом срцу. Осетила сам такву ситост, као да сам јела јаја, сир, месо из читавог света. Не знам колико сам времена била у несвести. Те речи запечатиле су се у мојој души. Слушала сам тај предивни глас читаве васкршње службе и те јеванђелске речи давале су ми ситост. И онда ми је дошла помисао: ‘Дакле, изгледа, овакву ситост осећају оци у пустињи који ништа не једу’.
Иако сам за Страсну седмицу била исцрпљена од поста и уздржања, ипак сам осетила херкуловску снагу у себи. А када ми је духовник казао: ‘Христос воскресе!’, у души сам осетила још веће духовно богатство. Када сам се причестила, то засићење је достигло своју границу. Кренула сам кући. Нити ми се јело нити пило. Сестра од стрица ме је позвала на ручак... Али како да јој кажем да сам ‘јела’? Пошла сам, али ниједне кашике нисам могла окусити... Право је речено у Јеванђељу да не живи човек само од хране, него и од благодати Божје. Говорим вам да сам, у славу Христову, осјетила благодат Његову ради поднете глади, патња и невоља. Бог ми је дао да схватим чему води овдашња немаштина, и какво добро човеку доносе молитва и уздржање!“

Из књиге РЕЧИ СРЦА

фб Свети Јован Дамаскин