На фотографији се налази Радоје Арсовић, двоструки доктор наука на Сорбони и у Монпељеу, и амбасадор Краљевине Југославије у Паризу између два рата. Замонашио се пред Други светски рат и био монах у Жичи, служивши као десна рука Светог владике Николаја Охридског и Жичког (Велимировића).
О њему мало Срба уопште зна да је постојао, а у питању је још један српски светац.
Рођен 1894. у селу Кушићи код Ивањице. Основну и средњу школу завршио у Србији. Докторирао двапут у Француској из области филозофија на Сорбони и из области права на универзитету у Монпељеу.
Радио је као службеник у дипломатској служби Краљевине Југославије у Француској. Године 1929. именован је за амбасадора Краљевине Југославије у Паризу.
Вратио се у земљу 1937. када преводи књигу „Житије светих девојака”.
Након православног Богомољачког сабора у Врњачкој бањи, под вођством владике Николаја, одлучује да напусти дипломатску службу и одлази у Охрид, а потом и Битољ, где је службовао уз владику Николаја.
Замонашио се у Битољу 1938. године, добивши име Јаков. Тако интелектуалац са 2 доктората и са лепим положајем у друштву одлучује да се одрекне света и проведе остатак живота као прост монах у строгом подвижништву. Са владиком Николајем прелази у монашко братство манастира Жича, као сабрат. У лето 1941. је боравио и у манастиру Љубостиња, где је епископ Николај био интерниран.
По повратку из Охрида уређивао је пред Други светски рат часопис „Писмо” и „Мисионар” у Крагујевцу. Са кофером пуним књига пешачио је и мисионарио између Чачка и Краљева. Био је ћутљив, смеран, смирен и прозорљив; предвидео је немачко бомбардовање Београда и страдање српског народа.
Краљевчани га памте да је пред рат ишао улицама Краљева водећи волове упрегнуте у јарму, и упозоравајући народ, говорећи да му предстоји ропство.
Током Другог светског рата проповедао је у београдским црквама, а када му је то било забрањено наставио је по гимназијама и школама.
Пребијен је на смрт од стране комунистичке власти 1946. године након што је на станици у Пожаревцу доделио 8000 копија молитве Господње „Оче наш”.
Од последица батинања убрзо је мученички преминуо, пошто су га Титови комунисти претходно затворили и подвргнули мучењу са циљем да се одрекне „конзервативних религиозних уверења”.

Препобни Јаков Нови Тумански проглашен је светитељем и СПЦ га прославља 21. августа.