ЖЕНИКОТ НА МОЕТО СРЦЕ
Доаѓа Христос и му се обраќа на секој човек поединечно. Повикот на љубовта што тој го упатува не е колективен, туку е личен. Христос благовести слобода од колективната масовност, во било каква форма - етничка, расна, социјална, политичка, образовна, економска.
Женикот стои во центарот на храмот и го повикува човекот, личноста на секој еден од нас, да







Затoа гo брамe oнoј град штo ќe дoјдe. Тoа e град сoѕидан oд духoт, oд живoтoт и oд вистината. Тoа e град на кoјштo eдинствeн нeимар e самиoт Гoспoд Исус Христoс. Тoј град сe нарeкува Царствo Нeбeснo, бeсмртeн живoт, двoрeц на ангeлитe, пристаништe на свeтитeлитe, утoчиштe
Нашиот Господ Исус Христос, додека ја извршуваше спасителната мисија на земјата, воедно и го подготвуваше народот за примање на спасителното учење, односно Неговата наука. Он му правеше многу добродетели на човечкиот род: ги лекуваше болните од секакви болести, на слепите им го враќаше видот, на парализираните - одат, а им помагаше и на другите 


Во што е смислата на овој настан, кого толку светло, толку радосно, толку победоносно го празнува Црквата во Лазаревата сабота? Како да се спојат тагата, солзите на Христа, и таа сила која го воскреснува умрениот? Со целото свое празнување Црквата одговара на ова прашање: Христос плаче затоа што во оваа смрт на својот пријател Тој го созерцува торжеството на смртта
Седнат на бесловесно осле, доаѓа да ги ослободи луѓето од бесловесноста.
Младоженецот доаѓа на полноќ и блажен е слугата што ќе го најде буден, а недостоен ќе биде оној што ќе го најде да дреме. Затоа пази, душо моја, сонот да не те притисне, и на смрт да не бидеш предадена, и вратите на Царството да не се затворат пред тебе.
Да појдеме и ние со Оној, Кој оди на доброволно страдање, земајќи го својот крст на трпение од секоја навреда; да се распнеме во борбата против гревот за да ги умртвиме телесните похоти и да извикаме: „Осана во висините, благословен си Ти Кој си дошол на доброволни страдања, со кои си го уништил адот, си го извел Адам и си ја победил смртта!“
Да се добие искуство значи - без човек да пријде кон некакви работи и да ги набљудува, без да примил во себеси знаење за нив, но кој, по долго работење со нив, од опит ја почувствувал користа и штетата од нив.
Исповедник на верата Христова постана,

Веселоста е човековата најочигледна карактерна црта, која најмногу го оддава. Еден карактер не можете за кратко време да го запознаете, но штом човек се насмее барем еднаш сосема искрено, ќе ви се покаже целиот негов карактер како на дланка.
Од твоето срце за Христа спремно

Prema legendi, na mestu gde je danas Tesalija nekada je bilo more. Peščane stene iznikle iz morskog dna vekovima su klesane vremenskim nepogodama i vrelim grčkim suncem. Drevne litice su bile idealno utočiste za askete koji su želeli da se približe nebu i Bogu, pa su u praznim pećinama provodili svoj život u miru i molitvi. Prvi stanovnici Meteora naselili su ih još u 9. veku kada nastaju i izdvojene, usamljene ćelije-skiti.

























