Паралели

Оттука се гледа дека Македонците не се ниту Бугари ниту Срби ниту Грци, туку дека тоа е само поделба направена од пропагандите во Македонија, зашто глупо е да се докажува дека една мајка и еден татко можат да имаат три деца од разни националности. Пропагандната борба меѓу Србите и Бугарите во Македонија не е национална туку политичко-полициска борба, која со тортури сака од Македонците да направи Срби или Бугари.

Пред вама су делови из беседа оца Елпидија, грчког јеромонаха, који се налази у Африци у православној апостолској мисији. Отац Елпидије, подвижник , са својом сабраћом је подигао пет сиротишта у Африци. Моли се и стара за децу без родитеља, болесну и гладну децу без основних услова за живот. На интернет мрежи су се појавили снимци на грчком језику са беседама оца Елпидија као и превод на друге језике православних народа. Објављујемо највише актуелне беседе за данашње време у коме живимо.

To je bio period „formatiranja” naših ličnosti. Svako od nas je pokušavo da se negde „uvuče”, da se negde uklopi, da zauzme svoje mesto pod kapom nebeskom  – u ovom slučaju muzike, umetnosti. Nova makedonska strelba je bila ideja vodilja ljudi koji su se okupljali oko grupe Mizar, a ja sam tamo u toku 80-ih bio privremeno, radio sam na pripremi prvog albuma.

Ево, казаћу вам три ствари које треба да поштујете и да знате да сте људи који се могу надати спасењу:
1. Да будете добро исповеђени. Схватате да је то Тајна која нас спасава. Јер што будете ви раздрешили, и Ја раздрешујем! Тајна је утемељена на Светом Писму, готово! И ти се греси више не спомињу ни на Последњем суду, ни на митарствима.

Вы упомянули о фильме «Матильда», который оскорбляет чувства очень многих людей, почитающих царя, царскую семью как новомучеников, как исповедников. У этого фильма не было отозвано прокатное удостоверение, хотя никто собственно этого не требовал. Напомню, что и Церковь не требовала отозвать прокатное удостоверение у этого фильма.

Неко је рекао да смо ми дошљаци на земљи и да је свака отаџбина за нас туђина и свака туђина за нас отаџбина. Како то да схватимо?
Ако будемо гледали са тачке гледишта вечности онда је сав земаљски живот уопште један тренутак, он је само "пренатални" период, а прави живот је вечни живот. Међутим и дете се пре него што се појави на свет развија у утроби своје мајке, оно не може да одбаци њен организам; тако је и овај земаљски живот налик на неки организам у којем се формира људска личност. Због тога је за хришћане недопустиво да на земаљски живот гледају као на апсолутан, исто као што је недопустиво сматрати га ни за шта, јер се управо овде на земљи одвија формирање човекове личности, овде се решава главно питање: хоће ли човек у вечности бити са Богом или без Бога.

Након тога добија послушност да се ушуња и проповеда једној секти након чега буде претучен заврши у критичном стању, без свести у болници и само уз Божију помоћ преживи. 2010 је добио велику схиму и требао је ићи на Свету Гору. Али га патријарх Илија позива да остане у Грузији и да постане пастир Асираца у селу старог Канда. Прихвата патријархов благослов, Литургије служи на арамејском језику, подиже цркву у име тринаест сиријских очева која постаје манастир.

 Да би се деца ослободила разних унутрашњих проблема, нису довољни савети, принуда, логика и претње. Од свега тога бива, у ствари, још горе. Стање се поправља само освећењем родитеља. Постаните свети, па нећете имати никакав проблем са својом децом. Светост родитеља ослобађа децу од проблема.

Dakle, ovo je priča slična istoriji o Tri jerarha, kada su se učenici Svetog Jovana Zlatoustog, Vasilija Velikog i Grigorija Bogoslova međusobno gložili ko je veći svetitelj od njih trojice. I bila je potrebna Božija intervencija da se to gloženje ne pretvori u zaista nepotrebnu glupost. Zbog toga treba još jednom istaći državničku mudrost Vladimira Putina, koji je shvatao značaj ujedinjenja Ruske Crkve pa je na samo početku svog prvog predsedničkog mandata posetio prvojerarha RPCZ Mitropolita Lavra i pozvao ga u Rusiju. Poseta je usledila već 2001. godine i od tog prvog koraka, do potpisivanja Akta o ujedinjenju prošlo je nepunih šest godina.

Kako samo zavidim prijateljstvima starim pedeset godina! Koliko je samo bilo potrebno ljubavi, strpljenja, mirenja sa greškama, pristajanja na slabost.

Prijatelji se gube tako što ih ukradu žene (poslednji put smo ih videli na momačkoj večeri), krade ih posao, kradu ih godine, vreme, krade ih smrt, kradu ih neke druge, strane zemlje, kradu ih nam njihova deca, njihovo ime u novinama, njihovo lice na televiziji, kradu ih nam naše reči o njima koje su čuli od trećih prijatelja.

Разлог зашто је Ким Џонг Ил заволео православље није сасвим непознат – оно што знамо јесте да је диктатор први пут добио идеју да сагради цркву након посете Русији 2002. године када се уверио у лепоту православних храмова.Наредне године основао је „Северно корејски православни комитет“ и послао четири младића, која су радила у обавештајној служби, на „духовни тренинг“ на Православни семинар у Москви. Током курса, његови изасланици научили су како да служе цркви и тамо су своја црна одела са Кимовим ознакама заменили за мантију.

Такав је суд само о оним делима којима су туђи духовни елементи – онима која се директно непријатељски односе према свему духовном, то јест према Богу и божанским стварима. Та су дела плод ђавољег наговора и не треба их трпети.
Из овога видите да по своме природном назначењу човек треба да живи у духу, да се потчињава духу и да духом прожима све душевно, а тим пре телесно – а за њим и све око себе, тј. свој породични и друштвени живот. То је – правило!

„Када се пред тобом изругују твојој вери, а ти ћутиш- ти си гори од хулитеља. Када је потребно бранити Веру, а ти то не чиниш, погубљујеш душу, али ако и погинеш бранећи је, доспећеш у Царство Небеско.“ Архимандрит Гаврило Ургебадзе рођен је 26.августа 1929.године у Тбилисију у породици окорелог комунисте. Од раног детињства био је заинтересован за веру. Једном приликом је чуо да се говори о Распетом Христу. Занимало га је ко је Христос и шта значи распеће.

Равнодушност према Богу доноси равнодушност према свему осталом; доноси моралну дегенерацију. Вера у Бога је велика ствар. Кад човек верује у Бога онда воли и своје родитеље, своје огњиште, своје сроднике, свој посао, своје село, општину, своју државу и отаџбину. А неко ко не воли Бога и своју породицу – не воли ништа, јер, и отаџбина је једна велика породица. Хоћу да кажем да све отуда полази.

„Када се пред тобом изругују твојој вери, а ти ћутиш- ти си гори од хулитеља. Када је потребно бранити Веру, а ти то не чиниш, погубљујеш душу, али ако и погинеш бранећи је, доспећеш у Царство Небеско.“ Архимандрит Гаврило Ургебадзе рођен је 26.августа 1929.године у Тбилисију у породици окорелог комунисте. Од раног детињства био је заинтересован за веру. Једном приликом је чуо да се говори о Распетом Христу.